petak, 07.07.2006.
a eto šta da kažen... ništa... sve po starom, sve dosadno... bila san na moru danas i tako san se ispržila i pocrvenila pa me sad peku cila leđa... tila san ić na brač sutra, ali propalo...
ma nema veze... dosta mi je brača za par miseci... hehehe... nisan ja pričala šta je bilo na fjeri jel?
ma bolje da nisan... mogla bi stavit slike, ali neću jer ne bi bilo u redu prema ljudima nekin... nije bitno... a dobro... ni ti ljudi nisu u redu prema meni, ipak ja sam bolja od njih... je, je ...moš mislit... u svakom slučaju neću o tome... ovaj post sam počela pisat s namjerom da... ma skroz san zaboravila... nije bitno uopće... kad je ionako sve zajebano... jedva čekan otić u zagreb...još samo dvi godine... dvi godine je puno vrimena, ali ovisi s kojeg to spektra gledaš... može bit jako dugo vrijeme... a može bit i jako kratko... npr. kad znaš da ćeš umrit za dvi godine vrime koje provedeš sa svojim najdražima ti je jako kratko... a kad čekaš nešto što jako želiš dvije godine... to je jako dugo vrime... toliko dugo da odustaneš od toga što želiš... ali iako san odustala od puno stvari od zagreba siguno neću... jedva se čekam maknit od ovog okruženja... od ovih ljudi... od ovih ograničenja... gori neću nikog znat... nikog da mi sere, da me osuđuje i ograničava... gori ću bit slobodna... osim ako ne opljaćkan banku pa me zatvore u zatvor... onda baš i slobodna neću bit... uglavnom idem ća... samo da vam udjelim koji savjet... čuvajte prijatelje... oni su vam sve... ne svađajte se... nekad malo triba spustit nos i ne mislit samo na sebe... odoh...see ya
srijeda, 05.07.2006.
TRANSFUZIJA
ja želin dat krv... ne vampirima (nek se zna) nego bolnici... ne znam zašto... ali sam danas na tv-u vidila da ovi iz bolnice traže da se dobrovoljno da krv jer je nema više, jednostavno sam poželila dat krv... to san uvik tila... možda se u meni rađa nešto dobro pa želim pomoći ljudima. ali zbilja želim donirat krv... otić ću se raspitat u bolnicu i ako sve bude u redu donirat ću... jednog dana možda i doniram organ, ali sad bi krv trebala bit ok... zamisli da neko dobije moju krv... hehe... pa se zarazi emmilozom... jadna ta osoba... ali svejedno to želim...
... i maloprije san gledala neki bosanskohercegovački -francusko-turski film... kako su mučili neke ljude... užas... nisan to mogla do kraja pogledat... bilo mi je ža... plakala sam... dobro nisam plakala, ali samo šta nisan... to mi je sve užasno... još ne mogu maknit neke scene iz glave... ne svaćan zašto snimaju takve filmove... zbog love naravno... ali zašto to ljudi gledaju... lešinari žedni su krvi... samo bi gledali takve ubijačke filmove i hranili se tuđom patnjom... užas...
... i još nešto... meni je strašno ža one dice i ljudi u africi... koji gladuju i zaraženi su sidom... i vruće im je... jebote svi rade neke humanitarne stvari vamo tamo... daj odite doli i odnesite im vodu i hranu... ne tribaš davat lovu... samo napravi to...ko zna di ode ta lova šta ljudi doniraju... sigurno ne u afriku...
to su pravi problemi, a ne mi šta cmrizdrimo ovde šta nas je momak ostavia... jebeš ti momka (praktički ne jebeš ga više jer te ostavia)... ta dica umiru od gladi... oni ne znaju šta znači ić vozit se na biciklu i ožednit i doć doma i napit se ladne vode... to je njima nemoguće... oni o tome sanjaju, a ne o ferariju ili viletinama ili da upoznaju brada pitta... napit se vode njima je san... pogledajte u kojem mi svitu živimo... ima li tu pravde?
srijeda, 28.06.2006.
AHA...FACA SAN...
jeste sinjali ovo? ha...
CHEGUEVARA RULES
utorak, 27.06.2006.
ŽIVA SAM
evo me... ne znam, nekako mi je dosadia ovi blog... ali neću ga prestat pisat...tako ću svima dokazat da mogu imat više od jednog bloga...
...ovaj, evo baš slušan pismu, gloomy sunday... to je ona suicidalna pisma... prvo mi je brakuska nije tila dat jer san ja navodno suicidala (moš mislit)... i na kraju mi je poslala pismu i ja san je poslušala i ono još san živa...toooo... znam da ste ponosni...
Druga stvar je da san sinoć pokupila neki virus i barba koji mi je doša maknit taj virus mi je mora cili program izbrisat i instalirat novi...tako da ja sad praktički na kompjuteru iman... ah, da NIŠTA!!!
IMAN JEBENI WORD, EXCEL, POWER POINT I NERO!!!!!!!
Sve slike su mi se izbrisale...ali sve...imala san ih na tisuće... ubit ću se...svi dokumenti... i sve pisme... sve jebene pisme...neam ništa... dobro iman dvi pisme... lemon tree i gloomy sunday... znači od 12 000 pisama koje san ja imala sad iman samo dvi od kojih je jedna suicidalna pa ću se najvjerojatnije ubit... a ludilo... baš super...
A dobre vijesti... hmmm....da vidimo... N E M A... neam fuckin dobru vijest... iden se sad ubit, al' nek se zna da nisan zbog pisme...
ono stvarno... u biti da... ima jedna dobra vijest... ono, nije skroz dobra, ali bolje išta nego ništa...
kad je bila ona debilna utakmica hrvatska-australija ( ubij bože) bili su i prljavci... i bilo je odlično... ma šta odlično, savršeno... pogotovo zbog jedne male zanemarive sitnice... upoznala sam ljubav svog života... JURU (ne mislin na vino...). A šta da kažem... volim ga... a uzmimo u obzir da ja nikog ne volim... osim sebe... u svakom slučaju... najvjerojatnije ga više nikad neću vidit jer nismo razmjenili brojeve, ali nema veze... ja ću njega voljet u tišini... kao i bakalara... (ah, bakalar... moja neprežaljena ljubav)... eto... to je to otprilike... stavila bi ja sliku... ali neam niti jednu... aj iden na google... skidat slike i iden pljucat ljude s balkona.... uživajte...
utorak, 13.06.2006.
PROŠLA SAN MATIŠU!!!!
hello... evo mene... kao što se vidi u naslovu prošla san matišu....jeeeee... koja srića... nisan mislila da ću uspit...ali ipak...I'm so happy... neću reć kako san uspila proć...hehehe... i ljudi moji iman tako dobar razred...predobar razred... kad mi je ova dala dva svi su me grlili, ljubili... kako ja volin te ljude... ne mogu virovat da je sutra zadnji dan škole... jebote... šta ću ja cilo lito...kako ću ja bez svih tih ljudova iz razreda... naravno da ćemo se viđat, ali navikla san slušat njihove histerije svaki dan...
druga stvar je da moran pričat kako je bilo na rođendanu...odlično... iako mi je sve prošlo mutno i maglovito, bilo je savršeno... naravno ja san tila da bude još par ljudova koji nisu bili, ali u svakom slučaju je bilo predobro... bar meni, ne znan kako drugima. Samo se nadan da nisan pričala i radila sranja jer se baš i ne sićan puno... osim nekih sitnica važnih samo mom bolesnom umu... ah dobro...
subota, 10.06.2006.
rođendan mi je...............
napokon san i to dočekala......
sad iman sedamnajst godina.........
jeeeee....sretan mi rođendan...sretan mi rođendan....sretan mi rooođendan
happy birthday to me....
sad san punoljetnija od one maloljetnice, iako nisan punoljetna...svejedno san punoljetnija nego šta će ona ikad bit. eto na..
ali starim... šmrc...šmrc... baba san....neeeee
amo se svi napit....
iden leć.... happy birthday to me...
pozdravlja vas vaša sedamnaestogodišnjakinja...
četvrtak, 08.06.2006.
POLUDI NARODE
a)sinoć san bila na hladno pivo, ali ovi post nema nikakve veze s tim događajem, iako sam sinoć shvatila nešto jako važno kad je počela pjesma pijan... neku važnu činjenicu jako važnu, ali jako brutalnu...
...svi me vole, svima sam duhovit
čekaju na red da me upoznaju,
samo ti nikako da shvatiš konačno,
koliko me voliš suludo...
b)
da osim toga sam još nešto shvatila...nešto jako dobro, brutalno također, ali dobro, u biti, ovisi kako kom...ono...znam par ljudi koji će tulume napravit
...ne volim te
nikad te nisam volio
na tvoje omiljeno pitanje
eto ti odgovor
bio sam mlad i totalno zagorio
tako je valjda sve to krenulo...
eto moje dvi najdraže pisme od hladnog piva... ispričavan se šuprahi šta me morala slušat kako histeriziran sinoć dok su ove pisme trajale...
c) noć je fakin prekrasna
na nebu fakin zvjezde sijaju
muškarci se opijaju bezalkoholnim pivima
i padaju po podu
ja sam najljepša
izgledam kao fakin kraljica
ja jesam fakin kraljica
kraj mene anđa kraljica gubi svoj sjaj
hard rock aleluja fakin svira na radiju...
d) pada kiša na polju
sere mi po prozoru
a ja nisan sama kod kuće
za kompom sjedim tugujem
ne znam šta ću od sebe
odjebi kišo s prozora
odjebi kišo s prozora
odjebi kišo s prozora
da te nije sad bi ja u školu ranije krenula
kiša mi govorila
kiša mi govorila
sjedi curo kod kuće
nije on za tebe
tvoj je dragi kod druge
sjedi curo kod kuće
nije on za tebe
tvoj ti dragi sere da si mu najdraža
ti si kišo lažljiva
ti si kišo lažljiva
moj me dragi ne vara
ona mu nije najdraža
iako joj to govori
mene više voli...
petak, 02.06.2006.
A EVO ME...
Nisam dugo pisala, ali bila sam zauzeta s... uglavnom, bila sam zauzeta... nego... u mene ništa novo... upoznala sam par zanimljivih ljudi u zadnje vrime i dobro se zabavljala... pročitala sam par zanimljivih blogova... dobila par zanimljivih ocjena kao na primjer dva iz matišeeeeeeeeeeeee!!!!!!!!!!!!
toooooooooooooo, ali još je prerano govorit da ću proć, ali nema veze...
Isto tako sam planirala rođendan... i odlučila san ić na žnjan ili trstenik, kupit piće, i sidit uz more s meni najdražim ljudima kojih ima dosta... ma nema veze, samo se nadam da neće bit dosadno, a ako bude, jebiga... ali koje san ja sriće ili će počet padat kiša, ili ću se razbolit ili ćemo svi pomrit od dosade, ali u svakom slučaju garant će propast jer ja jednostavno nisan te sriće da sve prođe dobro, ali šta je tu je. to bi bilo to ukratko...
škola za sad ok, još ima tjedan dana pa ću tad moć konkretno reć
izlasci: a ono, nisu baš nešto posebno, ali nije ni da se mogu požalit
ljubav: hmmm, stoji na mistu, ali iman neke planove koje neću otkrit, uglavnom, skužila san par stvari i odlučila ih realizirat, ali o tom po tom...
Svjesna san da ni ovaj post kao ni ostatak njih nije zanimljiv, ali neman inspiracije danas... pozdrav prikama mojim...
volin vas sve
mm
ponedjeljak, 29.05.2006.
YOU DON'T KNOW ME...
Vi ljudi mene ne poznajete, vi ne znate ništa o meni, ne znate ko san, kako razmišljan i šta osjećan. Nemate pojma, pogotovo vi neki koji se nazivate mojim prijateljima... Ne znate ništa o meni... istina, možda znate kako se zoven, di živin, kad san rođena itd. ali niko ne zna šta ja mislim, šta volin, šta ne volin... nemate pojma kakva san ja osoba, jednim djelom zato šta ja ne želin da to znate, a drugin djelon šta se niko nije ni potrudia saznat... neću ovde pisat nekakve žalopojke jer neman sad ni vremena ni živaca za to, ali eto samo san to tila reć. I moran napomenit da nisan glupa kako se čini. eto, bar smo to razjasnili... ponovit ću da je ovo hipotetički rečeno i ne odnosi se na nikog. Apsolutno na nikog. Nego se tribaju dogodit ružne stvari da ili nedaj Bože tragedije da ljudi svate koliko su bili glupi. A sad iden ća na piće s Igoron. PUSA!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
nedjelja, 28.05.2006.
OPET KRIZMA
...manta mi se... nisan puno popila... u biti nisan uopće pila... dobro jesan čašu juice votke... ali dobro me opalilo... to je biće zato šta nikad ne pijen pa nisan navikla... ili mi je majn brat nešto stavia u piće... al dobro... tako mi se spava, ali moran pisat neke fucking sastave ljudima iz razreda koji me uporno iskorištavaju... gadovi... evo sad mi je neki rus priko icq-a posla poruku... bar neko, kad ovi šta ja oću neće da pošalju poruku... osim kad im nešto triba... svi me iskorištavaju... šmrc...
jebote ovi glupi rus piše na ćirilici... jebote jel ja nekom izgledan ko osoba koja ćirilicu... u kurac glupog čovika... nije bitno... ja bi sad nešto rekla... ovako javno na netu... ovi post će valjda bit izbrisan kad dođen sebi, ali nema veze... zla sam zbog nekih stvari koje san napravila ili nisan napravila....
JEBOTE, ŠTA SE OVI UVATIA RUSKOG!!!!!!!!!!!!!!!!
Uglavnom... iden povraćat, evo me za sekund..........
JEBOTE ŠTA JE BILO U TOJ VOTKI?????????!!!!!!!
Nego šta san tila reć... e da... Ja volim... Eto... Ja volin... iako mi drugi seru zbog toga iako znan ja da san glupa i da ništa dobro neće ispast iz toga, ali nema veze, ja volin... Ne toliko koliko je romeo volia juliju, ili koliko je da vinci volia mona lisu (hhee) ili koliko je dawson volia joey ili koliko make voli lauria, ali volim onoliko koliko je potrebno da bi nekog volia... eto, neka san i to rekla... baš me briga... ja to znam ili osjećam, ne znanz u biiti šta znan ili šta ne z nan ili šta osjećan ili šta ne osjećan, sve je to relativno, ali eto, ja volim... ujutro mi je škola ... bokg
petak, 26.05.2006.
LUDI SUSIDI
Ja iman neke prebolesne susuide. Svaku večer rade tulume i deru se i opijaju se. Ma face su skroz. Njih dva tri muška žive skupa, neki mladi (da nisu pederi). ma nisu, neke ženske in dođu pa oni partijaju... i onda ja stojin na balkonu i slušan i gledan kako se oni glupiraju i oni ko budale trče po kući pivaju neke debilne pismice i skaču i jako viču pa ih čujen sve šta pričaju...
evo sad su u fazi da trče po kući u boksericama... ala jesan jadna neman život pa moran špijunirat suside. šmrc... uglavnom, ludi su ti susidi... a stvarno... iden obuć piđamu i leć u krevet i čitat anđele i demone... nema šanse da zaspen uz ove luđake šta se deru. svira in let 3... ja mislin da ću sve pisme napamet naučit koliko puta su ih pustili, ma nek se zabavljaju ljudi...
već mi se pomalo oči zatvaraju... počinje mi se spavat, a još je rano... nema veze, spavanje je dobro i korisno... eeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeeee ups, zaspala san na sekund... preumorna san... stvarno iden spavat... u biti napravit ču kakao pa će me razbudit, ili da popijen ćašu koka kole... ne znam... iden vidit... see ya
ANĐELI I DEMONI
jebote ne mogu virovat kako me određene osobe mogu izbacit iz takta. I to osobe s kojima se družin i od kojih očekuješ da će bit uz tebe i podržat te, ali ne one te jebu u zdrav mozak svaki dan sve više i više, ali ja ovako glupa i naivna još uvik virujen u dobra prijateljstva. Slušajte dobro šta ću van reć, sve, ama baš sve žene su kuje koje se ne isplati imat za prijateljice, jer će ti zabit nož u leđa kad god stignu... zato je bolje družit se s muškima... ovo mi se dogodilo sto puta, ali ja ipak uvik popušin jadnu bazu. Ma uopće nema smisla pričat o tome. Kao i uvik ću nastavit mučat i neću ništa govorit, ali ja iman svoj prag tolerancije kod svakog i do dana kad se taj prag priđe, a onda popizdin. Neće meni niko srat i to bez ikakvog razloga. ma mrš... nebi da neaman pametnijeg posla nego ovde trošit vrime na ljude koji uopće toga nisu vridni.
P.S. uzela san u knjižnici knjigu Anđeli i Demoni od Dana Browna. Malo san je pročitala i za sad je dobra. U biti odlična je za sad, nisan ni očekivala manje od nekog ko je napisa Da Vincijev kod.
Iden ća, budite mi pozdravljeni. love ya
nedjelja, 21.05.2006.
DA VINCIEV KOD
predobar film...odličan film...jako zanimljiv film...intrigantan film...dugo nisan pogledala tako dobar film. moran priznat da me nije razočara, naprotiv, nisan očekivala da će bit ovako dobar. Tom Hanks je inače dobar glumac, ali radnja filma je daleko nadmašila dobru glumačku postavu. Zapitaš se jel moguće da je to stvarno... ima nekih stvari i detalja koji se baš poklapaju s pričom, zainteresira te.
Uglavnom bila je ovo jedna jako zanimljiva večer. Dalje neću reć, ja znam, a vi se smrtnici pitajte...
Šalin se naravno... to bi bilo to od mene za večeras...vidimo se sutra na istom mjestu u isto vrijeme... opet se šalin... iden si napravit cedevitu, ili još bolje vidit jel ostalo coca cole... ništa, uživajte...
vidimo se čujemo se... a jada na eurosongu... bruke ćoviće... toliko o severini i njenoj štikli...
budite pozdravljeni... njoj trava nije nikla čini se
subota, 20.05.2006.
ROĐENDAN
od rođendana pa do rođendana čekam samo poziv tvoj, makar prazne riječi bit će dovoljne da znam, da si nekad bio moj... hahahahahahahahhahahahaha.
Za vas koji ste zaboravili moj roćkas i mene, rođendan mi je u subotu 10.6.2006.
Jebemu taj fakin day. Nekad san volila rođendane. Sada više ne. Ne volin ih jer se uvik zgrozin činjenicon da puno ljudi zaboravi moj rođendan i osjećan se tako usamljeno. Neki čak nikad nisu ni znali kad je, ali njih ne krivin, bar nisu zaboravili. Onda se opet pojavi činjenica da starin. Dobro, 17 godina, neš ti, ali isto, svake godine postajen sve starija, a starost sa sobon donosi i odgovornost. Znači da sam pred drugim ljudima dovoljno odgovorna da snosim posljedice svojih odluka i postupaka. A ja to ne želin. Ja bi samo bila kući i gledala mjesečevu ratnicu i igrala se s nemon na barbice. Ali to tako ne funkcionira.
Onda opet imamo pitanje šta ću radit za rođendan...neću nikakve tulume radit, nikakve torte i puhanje svićica, a opet, ne da mi se vodit ljude na piće jer moran zvat iljadu ljudi i ko će mi ih sve vucarat po gradu. Pa san mislila da kupin neka sranja i da odemo na žnjan ili baće utapat tugu u alkoholu, ali mi je to jadno jer ćemo ispast ko zadnje propalice i pijančine.
Tako da ću uvatit neku osobu koja mi je draga i s kojon moglu lipo pričat i otić ćemo negdi i bit će nam cool, a ovi ostali...ma ko ih jebe...nebi da znaju kad mi je rođendan...
neman pojma, nek mi neko udjeli savjet.
sretan mi rođendan
NE MOGU SE VIŠE SITIT IMENA
ŠKOLAMatematika će mene stirat u grob. ma mrš. Jebote iman 17 godina (ubrzoooooooo) i tribala bi se zabavljat i uživat u životu i internetu, ali naravno ja to ne mogu jer ja moran ispravljat jebenu matišu. ma u kurac... ona glupa sadistička profesorica neće da da dva pa ja jadna moran mučit svoj mozak i svoju dušu i zajebavat moje mentalno stanje samo da bi ispravila jebene logaritme. mrš. I sad umisto da se veselin jer će škola završit i bit će lito ja se moran ubijat u pojam jer ne znan oću li proć matišu. Ali uvik triba bit optimističan, gledat vedriju stranu života, GLEDALA BI JE KAD BI JE IMALA JEBOTE!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! nađite mi vedru stranu u mom jebenon životu pa ću buljit u nju non stop. Jebote ništa normalno oko mene samo neki propali psihijatrijski slučajevi (čast iznimkama) poput profe iz matiše. U svakon slučaju moran proć tu jebenu matišu. Nisan valjda toliko glupa da to ne mogu ispravit. A i iman super razlog da ne iden na popravni, a to je jedan prelipi iPod i samsung sgh-e730. uuuuuuuu
DAVINCIJEV KOD
sutra bi tribala ić gledat davincijev kod. neman pojma s kin, valjda s plavušon, možda makon, nemon, a i jele će ić pa ćemo se sinjat tamo. Tako oću pogledat taj film, jer mi se čini predobar, tila san pročitat knjigu prije, ali jebote, nikako doć do nje, u gradskoj je moraš rezervirat tri miseca prije, a u onoj socijalnoj školskoj knjižnici nema šanse da je uvatiš. no dobro, očito ću je morat kupit...nevermind. da se sad uvatin toga šta je oni crkvenjaci oće zabratnit i protive se filmu. Alo ljudi, to je samo film... ako ga ne želite gledat, nemojte, ali zašto ljudima uskraćivat nešto šta oni žele. Uostalom, ako oni stvarno viruju i ako im je vjera dosta jaka, onda nema te knjige koja bi pokolebala vjeru. Eto, ali dobro... samo moran nekog uštekat da ide s menon jer tako oću pogledat taj film.
IZLASCI
večeras je bia gego na rivi i tribala san ić s makon, ali jebiga nisan jer... pa iman ja svoje razloge, a i iskreno mi se ne da ništa, u kurcu san cila danas. ne znan koji mi je vrag. ali eto... sutra ću valjda ić gledat taj film pa posli možda odemo na piće ili tako nešto. a u nedilju ću bit u ulici ako nagovorin onu solinjanku da dođe...u svakom slučaju, na netu ću bit u svakom slučaju.
LJUBAV
ma onako, a kako će bit, ipak san ja u pitanju, ja i ljubav smo dvi totalno različite stvari. ja mislin da će moj ljubavni život bit normalan onog dana kad mi matiša bude 5. a šta ću, nekima je matiša pet, neki imaju sriće u ljubavi, a neki ništa kao ja...
go emma go...
u biti pod čime se podrazumjeva to sreća u ljubavi, kad si sritan u ljubavi? kad nekog voliš i taj voli tebe? ma daj, nije to za mene.
naravno sve od ovog nije istina, istina je na novom blogu...
četvrtak, 18.05.2006.
HERE I GO AGAIN...
mislila san zatvorit blog, ali sam se predomislila.
iako je sve ovo postalo klišejski, nekako mi se isto piše. Mislin, šta bi ja bez bolga. Ovde ispišen šta oću i iživin se jer se ne mogu iživljavat na ljudima oko sebe zato šta svi nešto žugaju.
U zadnje vrime me svi nerviraju, svi neki jadni primitivci koji ni sami ne znaju koliko su primitivni. Sami neki vlaji kojima je životni cilj kupit cd od thompsona.
Ne svaćan kako ljudi mogu bit tako jadni. Danas san išla u grad na engleski. Na sebi san imala majcu na cheguevaru i dok sam prolazila rivon par ljudi me odmirilo nekim zlobnim pogledima i promrmljalo nešto sebi u bradu. Mislin stvarno. A neki se nisu ni suzdržali pa su naglas komentirali. Pa mislin odakle im obraz. Jel ja njima seren kad oni slušaju one ustašluke tomsona i škoru. NE. Svoje mišljenje zadržavam u sebe. Jebe se meni šta neko misli o mojim majcama. Ja ću nosit šta oću, kad oću i di oću. A oni nek svoje primitivne misli zadrže za sebe. Seru mi zato šta nosin majcu na osobu koji se borio za svoje ljude za svoju zemlju, za slobodu svoje zemlje, za pravdu. Ali pravda je riječ koju očito niko od ovi jadnika ne razumi. Neka, samo vi dajte i dalje budite rasisti, ksenofobi, osuđujte sve koji odstupaju od vaših stereotipa i primitivnih ideja. Upalite tomsonov cd i živite u uvjerenju da ste vi u pravu. Ali možete sebe zavaravat, ali mene ne.
ponedjeljak, 15.05.2006.
KRIZMA
a šta da kažen bilo je janjetine, pršuta, francuske, mjuze, puno rođaka i ostalih članova obitelji, pive, dvi bočice votkice i malo domaćeg vina... ne, nije to bila moja krizma, da je, bilo bi puno više alkohola i red bull. Da, bila je to solinska krizma moje najbolje prijateljice Ane Tojčić zvane Nemo. Nemo je jako pristojno i lijepo izgledala s obziron da je večer prije bila na piru di se izopijala i plesala na cajke... ako mi nevirujete pitajte cilu njenu obitelj koja je bila svjedok toga.
Nedilja, rano ujutro, ja se mamurna dižen iz kreveta i dok se spremam čujem umiljati zvuk mog mobitela, oden vidit šta je kad ono izvješće u kojem piše...
Boris
Delieverd
Ja gledan šta je to, ja nisan ništa slala njemu, ipak, pogledam ja u izlazne poruke, kad ono poruka koja je njemu poslana glasi: ja mislin da ja tebe nekako volin... posklizla san se na pločice u wc-u i pala. i dođe meni polako u sjeni da san ja to stvarno sinoć poslala...oh bože... u tom trenu san odlučila da više nikad neću pit...
Našla san se sa Šuprahon i krenile mi na misu... misa je protekla dosadno... ja i tanja smo se samo šetuckale okolo i ubijale u pojam. kad je završila onda je tek počela strka...javljaj se ovom, javljaj se onon, slikaji ovog, slikaji onog, trči vamo trči tamo i dok san rekla keks već san bila u solinu, rukovala se sa mnogim tojčićima i onima koji nisu tojčići, ali spadaju u tu obitelj i tako. mi djeca smo se odvojili od odraslih i otišli u drugu prostoriju gdje smo u miru pili pivu (ja), pili votku(ja), pili koka kolu(ja), pušili (toni i marijana i pokoji odrasli kojeg su nepušači potirali) i jeli griotte(svi, tukli smo se za njih), a poneki su i puštali muziku(ja) ili čak valjali baze (jure zvan frančesko totti). rodile su se čak i simpatije i zanimanja za neke (neću imenovat, ubit će me), a svađa nije bilo... nakon određenog vremena, počele su se čut cajke i mogli ste vidit kako ana u boksericama pleše na stolicama... (ana, ne poriči, snimila san te s fotoaparaton, iman dokazni materijal) znate kako se kaže, slika vrijedi tisuću riječi, a ja iman više od tri slke i snimku... nakon dugog natezanja ko će koga di vozit, ana, maja, ivana i ja smo si osigurale prijevoz do grada, anin rođak toni koji je taj dan bio zanimljiv mnogim pripadnicama ženskog roda nas je odvea do grada di smo kupili red bull i otišli na prokurative na koncert na koji smo zakasnili. Naravno, propustili smo olivera, a ostali su nam petar grašo (jjjjjjeeeeee), dino dvornik i nešto normalno TBF... kupili smo još koje pivce, za živce (beck's hehehehhehehehhe) i otišli na općinu čekat dužnog vozača tonija da nas pokupi... kući san došla jedva, neman pojma kako san se popela uz skale... uglavnom, zaspala san u hodniku i probudila se oko tri ure kad san se prebacila u svoj krevet... i sanjala da san s momkon u čvrljevu (pa sad vi vidite šta tu ne štima)
btw di je čvrljevo?!!!
više nema coca cole, sad je red bull
priznajmo, ja volin coca-colu, istinski, dubinski, poetički, metaforički (ne znan šta pišen), uglavnom, ja je stvarno volin, ali upravo zbog te moje opsesivne konzumacije coca-cole, u zadnje vrime nema više onog lipog osjećaja kad otvoriš bocu i popiješ prvi guc... ništa nije vječno, pa tako ni moja opsjednutost coca-colom. Pitate se šta pijen onda, RED BULL... osjetim leptiriće u drobu svaki put kad vidim limenku red bulla, neizmjerno sam sretna svaki put kad čujen oni zvuk šta se proizvodi pri otvaranju limenke, a kad napokon popijen prvi guc tog slatkastog, pinku gaziranog i jako hladnog pića osjetim kako mi trnci prolaze tijelom...hehehe, zajebajen se, ali stvarno u zadnje vrime stalno pijen red bull, rijetko ćete me vidit bez limenke red bulla u ruci... ali zašto baš red bull... pa u petak na satu čzo-a, učili o alkoholu, i profesorica slučajno spomenila kako je jako štetno pit red bull i votku jer te to može ubit...ja nisan virovala i u subotu bili vani ja i brakuska i ja se sitila priče o red bullu i odlučila isprobat to čudesno djelovanje red bula, mislia san da ću dobit krila i odletit negdje daleko, ali ništa...baš ništa...nisan odletila, nisan dobila krila, nit san poginila od štetnog djelovanja red bulla ( to je zato šta nisan pila votku, ali pila san ja druge stvari). ali svejedno se dogodilo nešto čudesno...zavolila san red bull i imenovala ga nasljednikom jedne, jedine i neponovljive coca-cole (bar na mojoj hijerarhijskoj ljestvici)... sutradan san ga opet pila i preksutradan (to je danas) sutra ćemo vidit...
RED BULL DAJE TI KRILA (metaforički, nemojte se sad bacat sa kavala da provjerite)
P.S. pozdrav brakuski...
srijeda, 10.05.2006.
DOSTA BI BILO!
Ajme kako san popizdila danas. Iz dana u dan san gledala kako određeni ljudi prave budalu od mene, ali ovako cila miroljubiva san odlučila to nekako podnosit i ne izazivat konflikte zato šta ću tu osobu morat još neko određeno vrime gledat i tako san trpila i trpila. Smješkala se i smješkala. Girica mi je govorila kako mogu dopustit da neko radi toliku budalu od mene, ali ja san se samo nastavila pristojno ponašat znajući da će doć jedan dan kad će meni puknit film. Danas je taj dan. Ja više ne mogu gledat to licemjerje, taj jad. Razbila bi joj/mu zube, ali tako nisko neću past. Nego ću tu osobu prekrižit iz svog života. Za nju/njega nema više mista. Gotovo je. The end. Ja san se trudila, dala san sve od sebe da sve normalno funkcionira, ali kad neko uporno radu budalu od mene, to stvarno prelazi granice svega. Neću pisat šta je bilo, ni ko je ta osoba jer ona/on nije vridna toga. Nije vridna ni da se mrav posere na nju, a kamoli da ja trošin svoje vrime na nju/njega. Nema šanse da ikad priđen priko ovog. Nisko san padala, ali ovako nisko nikad neću. Iman i ja svoj ponos.
NIKO NEĆE RADIT GLUPAČU OD MENE, KAMOLI NAJVEĆA GLUPAČA OD SVIH!
Novo ništa nema, škola dosadno, ljubav...hm...ima li je? ako je ima onda je stvarno dosadna, ali u zadnje vrime san počela preispitivat svoje osjećaje...ma nema veze, znan da ionako ovo nikog ne zanima...
utorak, 09.05.2006.
ŠTO SAD LJUBAV IMA S TIM
Trebam savjet, kako nekome reć šta osjećaš prema toj osobi? Ja ne izražavam osjećaje dobro. U biti ja uopće ne izražavam osjećaje, nisan sigurna jel ja uopće iman osjećaje, ali ipak. Kako reć nekom da ga voliš? Ili da ga ne voliš? da ti nije stalo do nekoga kako on ili ona misli da je?
kako reć nekom da ga voliš, a da ne ispadneš glup jer on tebe ne voli, ili kako reć da ga ne voliš, a da ga ne povridiš? ma cila san zbunjena, više ni neznan šta pišen...
Ili dobro odlučila san nekom reć šta osjećan prema njemu, ali kako da ja zapravo znan šta ja osjećan prema toj osobi. Kako da znan jel ga ja volin ili je ono šta ja osjećan prema njemu ljubav koju osjećaš prema prijatelju... hipotetički rečeno mislim... zašto stvari moraju bit ovako komplicirane...
Ili kako znat jel tebe ta osoba voli?
kako znat kad je pravo vrime reć nekom da ga voliš?
kako znat jel ga stvarno voliš?
molim odgovore, zbunjena sam.
upomoooooć...
ponedjeljak, 08.05.2006.
NOĆ
U dva sata posli ponoći počinje moje inspirativno vrijeme. Kada većina umova odmara moj se probudi s raznolikim kreativnim idejama. Onda pišen pisme, koje su klišejske pisme o propalim ljubavima. Jebiga sve su moje ljubavi propale, ali neću o tome pisat, samo bi se još više iznervirala. I onda se sama sebi divin kako san luzersku pismu napisala, pa me uvati druga vrsta kreativnosti pa počnen crtat i na papir izbacujen sav svoj gnjev i bijes koji ukomponiram u jedno neshvatljivo običnim smrtnicima umjetničko djelo. A onda nakon što su sve emocije izbačene iz mene ugasi se svjetlo u mojoj osamljenoj i melankoličnoj sobi i tada uz tihu muziku koja se čuje u mom mp3 playeru čekam san ili čekam zvuk mobitela ili telefona koji će me ujutro probudit iz tog sna i natirat na put u novi dan…
četvrtak, 04.05.2006.
MALO MUDROSTI
„Dal bi te rastužio kad rekao bi da nije te zaslužio čovjek kao ja, dal bi te rastužio kad rekao bi da tebe nisam bio vrijedan, nisam ja…“
ovo je isto gibonnijeva pisma, u zadnje vrime njega puno slušan. A ova gori pisma mi je odlična… ono malo razmisliš o nekim stvarima. Ima ljudi koje stvarno cijenimo puno manje nego šta oni to zalužuju. Ne govorin o nikon posebnom nego općenito, neki dovoljno sretni ljudi nađu osobu koja ih voli, pomaže im, sluša ih, savjetuje ih, osobu koja bi napravila sve za njih, kojoj se mogu obratit kad in nešto triba, kad ih nešto muči ili iz čiste dosade, osoba koja je uvik tu u bilo koje doba dana, osoba koja im je rame za plakanje… lipo je imat nekog takvog, ali mi često ne obraćamo pozornost na to. Nama je ta osoba ka i svaka druga i ne znamo je cijenit dok je ne izgubimo, ali kad je izgubimo onda izgubimo i oslonac. Tako da moramo znat pridavat više pažnje nekim stvarima koje se nama čine sitnice, ali u biti su bitne. I svi mi imamo osobu koju nismo zaslužili… razmislite o tome…
utorak, 02.05.2006.
RIBLJA ČORBA
ogledalo te poznaje dobro
jer pred njim stojiš veoma često
u tvojem malom sebičnom srcu
ne mogu nači slobodno mesto
manje vredim od tvog šešira
iskreno voliš samo sebe
ja nisam ....... iz tvoga društva
ne gubim ništa gubeći tebe
ti si mamin nežni cvet
ti si bog za ceo svet
ti si mamin nežni cvet
ti si bog za ceo sve
ti si dušo doista
nepopravljiv egoista
ti si dušo doista
ne popravljiv egoista
ovo je pisma od riblje čorbe koja mi je tako zakon
ludilo je... :)
ŠIŠANJE NIJE ZDRAVO
šmrc, šmrc, ćelava san........ dobro nisan doslovno, ali jučer san se šišala i sad iman puno manje kose nego prije. Kosa mi je skroz kratka. Stvar je u tome da san ja rekla frizerki da me izrepa i ostavi mi dužinu, ali ona me izrepala i puno mi skratila kosu. I sad je od moje prekrasne (dobro, ne tako prekrasne) duge duge kose ostalo nešto malo istanjeno i izrepano. I sad mi je do negdi ispod ramena i cila je jadna i tanka, ali ljudi kažu da mi je dobra frizura i da mi odlično stoji i da mi je puno bolje nego prije...jeee...ipak sam ja jako sumnjičava...ključ je u mojoj ruci, a škare su u frizerkinoj ruci...
Ispalit ću na živce, na kraju je ispalo da ne mogu instalirac icq. neeeee! pa ja ću se ubit. sad se neću moć dopisivat sa anđon. ništa zato, ali san isto jako potištena i sad mi se neki msn instalira. ma mrzin sva ta neka dopisivačka sranja, ali moran to instalirat reda radi. dobro priznat ću prave razloge... bakalar mi je reka da se on priko icq-a dopisuje s nekin ljudima pa mi se upalila žaruljica u glavi i onda san ja odlučila sebi to instalirat, ali neznan ja kako! to je problem... anđa se koristi bratovim pa ona ne zna kako to napravit, pa san morala jednog priku pilat. sve to zbog bakalara... nisan ga vidila jako puno vremena...
zanima me šta će mi reć za novu frizuru...bolje mu je da mu se svidi inače...
nabavila san pismu always od bon jovia na cd-u. kako je dobra, presavršena je pisma... obožavan je. šmrc, tako je romantična.
ja neman pojma šta se događa s menon u zadnje vrime, postajen cila nekako bljaki romantična, gledan romantične filmove, slušan romantične pisme, ma sve to nešto fujki romantično...to nije dobro...ćoviće nisan bila romantična od osmog razreda... fuj...triba mi transplantacija srca ili mozga možda ili oboje...
E da, zaboravila san napisat da ćemo ja i make bit bobiji ovo lito... jeeeee, imamo posa. cool, lovat ćemo strance...heheheheheh
KLJUČ JE U TVOJOJ RUCI
KLJUČ JE U TVOJOJ RUCI! ne ovo nije reklama za Beck's nego mi je to jednom jedan prika reka. Nisan baš sigurna na šta je onda mislia, nisan uopće sigurna jel nešto mislila, možda je samo bia pijan, ali malo san o tome razmišljala i došla san na zaključak da svi mi u svojoj ruci držimo ključ, ali stvar je u tome da ga upotrijebimo. Stvar je u tome da se odvažimo i napravimo taj prvi korak koji nas vodi prema vratima koja taj ključ otključaje. Ko zna šta je iza tih vrata, možda nešto loše, možda nešto dobro, ali kakogod bilo, treba se suočiti s tim. Pa kako ispalo, ispalo, bar ćeš onda moć reć da si pokuša, a ne cili se život pitat šta je moglo bit.
Poslušajte me, ima istine u ovom šta van ja pričan… Nemojte dopustit da vas neke gluposti poput ponosa ili straha ograniče, iskoristite taj ključ dok imate priliku…
baš mi je produhovljen prika
ŽIVOT TE ZOVE…
KLJUČ JE U TVOJOJ RUCI
BECK'S
subota, 22.04.2006.
DA LI ZNAŠ DA TE VOLIM
Da li znaš da te volimdugo nisam znao to
sada želim da ti priznam
i molim te da mi vjeruješ to
Da te volim ko što ljudi
mogu voljet jedan cvijet
da te želim kao oni
što htjeli bi da njihov cjeli je svjet
I vječno da živjet' će
ovdje kraj nas
I svaki naš novi dan
bit će znak da volim te ja
Da li znaš da pamtim riječi
koje šaptali smo mi
kad smo sanjali o sreći
i na vijernost kad smo se zakleli mi
Tvoje usne i tvoj pogled
i u očima sjaj
tad govorili su meni
da ljubav ta neće imati kraj
I vječno da živjet će
ovdje kraj nas
i svaki naš novi dan
bit će znak da volim te ja
ponedjeljak, 17.04.2006.
MRKVE
zašto?
neznan…
Ne obraćajte pozornost na ovo gori… to progovara moja druga ličnost. Ja san inače podvojena ličnost…
Hipotetičko pitanje… jel vridi uništit prijateljstvo zbog ljubavi?
Ne znan zašto mi je to palo na pamet, možda zato šta me svi sad pilaju s nekin tezama o muško-ženskin prijateljstvima. Da to ne postoji, da su to priče za malu dicu, da je to nemoguće. Sranje. Ja mislin da to nije tako, da su takva prijateljstva rijetka, ali da postoje. Istina vidila san slučajeva kad su lik i ženska najbolji prijatelji, al onda se jedan zaljubi u tog drugog. ali ja smatran da onda oni nikad nisu bili ni pravi prijatelji, da su uvik osjećali nešto više od prijateljstva, ali in je tribalo vrimena da svate. Kad tribaš nekom nešto reć bolje ti je reć muškon jer će on to zadržat za sebe, a ženske, ma kako dobre prijateljice ti bile, il' će se nekon izblebetat ili te kritizirat ili ti to posli nabit na nos, a muški te neće slušat jer ga to ne zanima, ali će se bar pravit da te sluša… ja iman prijatelja i super smo prijatelji i to je to. Super smo PRIJATELJI. Ništa manje i ništa više. Iako je nekima to teško povirovat. I onda kad mi neko dođe da takva prijateljstva ne postoje. A šta smo onda mi? Mrkve? ma daj…
s tobom ili bez tebe
Ima jedna pjesma od Gibonnia koja se zove „sa mnom ili bez mene“. Ja san je malo preradila…
Ja idem dalje s tobom ili bez tebe, sad je svejedno, s tobom ili bez tebe…
Ko čeka taj i dočeka… nije istina… ljudi lažu… ne virujte nikome, svi lažu… pogotovo ne virujte kad van kažu da vas vole jer to nije istina. Svi vole samo sebe. Svi su toliko sebični da im ta sebičnost umanjuje sposobnost voljenja. Nikom ne triba virovat, jer će te eventualno neko slučajno ili namjerno povrijedit, razočarat i zabit ti nož u leđa kad se najmanje nadaš. Takvi su ljudi. Svi smo mi pokvareni i proračunati. Neki malo manje, a neki više… tako to funkcionira. Ali najgore je kad te razočara osoba od koje si to najmanje očekiva, osoba do koje ti je stalo, neko iz obitelji, momak ili samo prijatelj... Ti se osloniš na njega, a on ti zabije nož u leđa… to je tako jadno i nisko… ali ljudi moji i ako se to dogodi, ne triba tugovat ili patit, ne triba se uoopće zamarat tom osobom jer nije vridna ni da se mrav posere na nju…
Samo da kažen, ovo ne govorin iz vlastitog iskustva, nego ima jedna prijateljica kojoj se dogodilo nešto slično pa ja učin na njenin greškama. Zašto učit na svojim kad moš na tuđin… zlobno…? možda, ali istinito
ponedjeljak, 10.04.2006.
VOLIM TE
Jeste li ikad ikom rekli da ih volite. Naravno da da, ali ja san mislila na ono kad si zaljubljen u nekog i onda mu kažeš „volim te“ . Ja san baš malo o tome razmišljala i svatila san da to nisan nikad napravila. U biti jesan jedan put, ali tad san bila pod prisilom i nije mi samoj puklo da to kakžen, nego je neko zahtjeva od mene da to kažen pa san morala, ali da san svojevoljno iz čista mira to nekome rekla, nisan. Bar koliko je ja sićan. Nego u svin ovin jadničkin serijicama se ljudi boje reć jedno drugom da ga ili ju vole. Ne kužin zašto? Zašto je to tako strašno? Mislin, ako nekog stvarno voliš onda ti to neće bit teško reć. Jednostavno dođeš i rečeš volin te i pobigneš ća. Neće ti niko odrubit glavu. Ako ta osoba i tebe voli, onda super, ako ne onda bar moš reć da si pokuša. Nećeš se cili život pitat šta je moglo bit…Nemaš šta izgubit. Dobro imaš, ali u to nećemo ulazit. Kad bi ljudi govorili jedni drugima da se vole to bi skorz olakšalo život, bez komplikacija, bez nekakvih okolišanja. Znaš na čemu si. Ali zašto onda ja nisan nikom rekla da ga volin. Možda zato šta nisan nikog stvarno volila. Jedno je da si zaljubljen u nekog, a drugo je volit nekog. Kad voliš nekog onda voliš sve ljude, voliš svijet, voliš život. Reći nekom „volim te“ znači biti sposoban reći da u toj osobi voliš svakoga, da voliš u njemu i svijet, da voliš u njemu i sebe. Ja san s druge strane moglo bi se reć previše sebična da bi ja nekog volila. Istina, bilo je dana, kad san stvarno mislila da volin nekog, da će svit propast bez njega, ali ono, još san dite. U pubertetu san, preuvleičavan stvari. Nisan uopće sigurna da znan šta znači volit nekog. Ali opet, nekad se to čini tako stvarnin, mogla bi se zaklet da nekog volin. Kako znat? Kako znat da nekog voliš? I oni klišejski leptirići se ne računaju…Ljubav je puno više od leptirića. Kako znat kad nekog voliš? Jel mi pliz neko može odgovorit na to? Please…
KO?
A tko je on? tko je taj nesretnik koji je osvojio moj izmrcvareni i izgaženi organ nazvan srce..? nije teško pogodit, bar ne ljudima koji me poznaju jer ga spomenen par puta na dan. Naravno da njegov identitet neće bit otkriven. A većina vas će odma pomislit na nekog, možda na bakalara mog dragog, možda on zvuči kao pravi izbor, možda i je, ali možda i nije… neću to pisat, zadnji put kad san pisala nešto osobno obilo mi se u glavu… tako je kad drugi ne poštuju vašu privatnost, ali ako oćete svoju privatnost zadržat za tebe, ne objavljujte je na netu… Nema veze, oni koji me dobro poznaju znat će, a vi koji me ne poznajete dobro… ko vas jebe… Za sad će ostat anoniman, neću otkrivat njegov identitet… A ni njemu neću ništa govorit, nema šanse, pa da se osramotin… Jadan čovik bi se upuca odma… Iman neki osjećaj da mu nisan previše draga, u biti da mu uopće nisan draga… Al ovde se ne radi o njemu, ove se radi o tome da san ja zaljubljena i da mi je to super… volim vas sve… dobro ne baš sve ima i nekih zlih ljudi koje ne volim, ali njima se ne zamaran… pis… see ya
